Na pogrešnom kURSu
http://www.dzungla.org/kolumna/kolumna-ivan-cikic-na-pogresnom-kursu/
Još jedna nedelja...
http://www.dzungla.org/kolumna/kolumna-ivan-cikic-jos-jedna-nedelja/
Začarani krug
KOLUMNA
Od sada možete pratiti moju kolumnu na http://www.dzungla.org/category/kolumna/ivan-c/
BEZ DOBROG I PAMETNOG NASLOVA
Da nekim slučajem Luis Kerol živi u današnje vreme, i u današnjoj Srbiji, uvideo bi da je Alisa zalutala u pogrešnu zemlju čuda. Uvideo bi da njegov Ludi šeširdžija, njegov zec ili Gospođa kornjača nisu ništa naspram raznih Ekrema, Vendija, Bokija, naspram raznih dvorova i šarenica čudesne zemlje Srbijice. Uvideo bi da građani Srbijice imaju 250 ludih šeširdžija, koji odlučuju o njihovim sudbinama, da imaju, maltene, 30 uskršnjih zečeva, od kojih svaki ima svoje ministarstvo, i ko zna koliko kornjača...
Živimo u demokratiji, valjda. To znači da imamo zagarantovanu slobodu govora. Ali, to znači i da bi trebalo da pazimo šta govorimo. Pogotovo kad dospemo na neku od naših "nacionalnih" televizija. Međutim, svedoci smo da nas te televizije svakodnevno bombarduju različitim smećem, a onda one koje to ne emituju, preuzmu snimak da bi pokazale u čemu greše njihovi rivali, pa i oni to po nekoliko puta prikažu. Svi smo videli da Maja Nikolić i Miloš Bojanić ne vole Jevreje. Ko zna šta stvarno misle o njima, i šta bi rekli da su kamere bile ugašene. Zar nam nije bilo dovoljno govora mržnje? Da li ti ljudi imaju mozgove? Znaju li šta pričaju? Mene najviše interesuje zašto ćuti RRA. Zašto ne ukinu to smeće od programa, u kome defiluju ljudi i "ljudi", kojima su karijere u padu, i koji se hvataju za poslednju slamku u bari prepunoj prljavštine? Ćuti i ministarstvo kulture, koje bi trebalo da bude nadležno za ono što objavljuju časopisi i dnevna štampa. Uđem u prodavnicu, pored kase stoje novine, a na svim naslovnim stranama krupnim slovima piše šta se dešava u tim "obrazovnim" emisijama... Strašno...
Šta tek reći o drugom primeru primitivizma? Popularni voditelj Žika Nikolić je u svojoj emisiji "Šarenica", opsovao dete koje je recitovalo nagrađenu pesmu. Načitah danas da je novčano kažnjen i da mu preti suspenzija ako ponovi sličan ispad. KATASTROFA!!! Kao da nije bilo njegovih ispada i pre? Imam komšiju, koji je kao dečačić pre par godina učestvovao sa svojim kulturno-umetničkim društvom u istoj emisiji. Pričao nam je kako dotični voditelj "komunicirao" sa svojim saradnicim i gostima tokom puze. Isto kao sad, samo što je sad uhvaćen. I on, čovek, još uvek radi na "javnom servisu", za koji traže redovno plaćanje pretplate. Hvalio se kako je završio ruski jezik i književnost, kako je jedno vreme radio kao profesor. Teško nama sa ovakvim "pedagogom". Još vodi emisiju koja bi trebalo da afirmiše tradicionalne srpske vrednosti, srpsko selo, čak i nosi nadimak Seljak. Kakva uvreda za vrednog srpskog seljaka?! Da ima iole morala sam bi se pokupio i otišao...
Kao što nemam dobar i pametan naslov, nemam ni takav zaljučak. Mogu samo da vam poručim da nastavite da trpite medijsku torturu, jer je očigledno da niko neće i ne želi da joj stane na put...
SVETI TRIFUN ILI SVETI VALENTIN?
Danas je 14. februar 2011. godine. Dan Svetog Trifuna za pravoslavce, Sveti Valentin za katolike. Tako bi trebalo da bude, a u stvari nije...
Svedoci smo da se i kod nas ovaj dan sve češće dočekuje, pa i označava kao Dan zaljubljenih. U redu, poštujem svačije pravo na slobodu verispovesti, ali zar mi kao pravoslavci ne bi trebalo da obeležavamo danas Svetog Trifuna? On je zaštitnik bračne ljubavi i vernosti, kao i vinograda. Dakle, i on je zaštitnik zaljubljenih. Pa što se onda, uporno, i kod nas pominje Sveti Valentin u tom kontekstu? Govorimo o svojoj tradiciji, a nimalo je ne čuvamo. Prihvatamo sve što dolazi sa trulog zapada, i to zdravo za gotovo, gde je, uzgred budi rečeno, ovaj dan i praznik do zla boga iskomercijalizovan. Vrlo često se zapitam, kolika je cena ulaska u tu prokletu Evropsku Uniju? Čega bi sve trebalo da se odreknemo, i šta bi sve trebalo da prihvatimo? Odgovor se, negde, naslućuje. Odreći se svega, tradicije, duše, prihvati nova pravila, nove zakone i budi integrisan u tu veštačku i bezdušnu tvorevinu...
A da ironija bude veća, potrudili su se i neki naši najpoznatiji lanci supermarketa. Daju popuste specijalno za ovu priliku, za Dan zaljubljenih. Nigde nisam video popust za, recimo, vinogradarske makaze. Možda će nekome biti smešno, ali je zaista tako. Zato, poštujmo druge, ali poštujmo i sebe. Cenimo tuđe praznike, običaje, verovanja, ali ne dajmo i ne zaboravljajmo svoje, jer bez svoje tradicije i istorije, kao da nas nema i kao da nas nikada nije ni bilo.
Ako ste srećno zaljubljeni neka vam svaki dan bude dan zaljubljenih, ne čekajte određeni datum za to. Vinogradarima želim što bolji rod i što više vina, a svima koji danas slave, bilo Svetog Trifuna, bilo Svetog Valentina, neka je sa srećom.
'ALO, BREEEEE!!!
'Alo, prosvetari, dokle ćete da štrajkujete?
Dokle ćete oči svima da nam zamazujete?
Dokle ćete po mozgovima da nam šlajfujete?
A, više od većine nas zarađujete.
'Alo, breeeee!!!
Možda niste krivi vi, već ovi na vlasti,
Što obraza nemaju, a ni časti.
Molim ih da što pre do đavola odu,
Pre nego nam svima krstače pobodu.
'Alo, breeeee!!!
Da, o tebi govorim, ti rogati volu.
Ti što primaš platu, a ništa ne radiš,
Samo nam od dece debile praviš.
'Alo, breeeee!!!
Stalno sastančite i pregovarate,
Oko silnih para se dogovarate,
Iz čijih će ruku novac u čiji džep,
Zar stvarno mislite da je narod slep?
'Alo, breeeee!!!
Nastavlja se gruba, sa narodom igra,
Vrte nam mozak kao da je čigra.
Za građane Srbije poslednja je šansa,
Da se odnekud pojavi neki Sančo Pansa,
I sa sobom povede svog Kihota Dona,
Da poskida ove vetrenjače s trona...
'Alo, breeeee!!!
KAKVI SMO MI SRBI?
Kada nas neko pita da koje su to osobine našeg, srpskog, naroda, svi od reda krenemo od poštenja, gostoljubivosti, duhovitosti, hrabrosti, inata...retko ko pogleda i drugu stranu medalje, i pomene neke osobine koje nisu baš tako sjajne... Pre dvadesetak dana su u Americi poginula dva mladića iz Srbije. Vest je objavljena i onda su krenuli komentari. Na sreću ima više onih pozitivnih, ali ne mogu shvatim da neko može za smrt dvojice mladih ljudi, maltene, da kaže da je zaslužena!? Smeta pojedinima što su se u trenutku nesreće dvojica momaka vozila u jaguaru?! E, to je zavist, osobina našeg naroda koju je Jovan Marić, naš uvaženi psihijatar tako lepo objasnio u svojoj knjizi, čiji sam naslov uzeo za naslov ove beleške, i koju svima toplo preporučujem. Da se vratim na ono što me je nateralo da napišem par redova... strašno je da neko može i da pomisli, a kamoli da napiše one komentare koje sam video. Smeta im što su se vozili u jaguaru. Ma koliko mi voleli ili mrzeli Ameriku, tamo pošten čovek, svojim danonoćnim i poštenim radom može da priušti sebi jaguara, što nije slučaj sa našom Srbijicom... pritom jedan od momaka već 7 godina nije dolazio kući, radio je sve i svašta, radio je dan i noć... i zašto bi nekom smetalo što je takav čovek, svojim poštenim radom, uspeo nešto da stekne? Naravno, smeta onima koji pucaju od zavisti, koji su puni predrasuda i koji od svakodnevnih aktivnosti imaju čitanje vesti na internetu i shvatanje istih na svoj, iskrivljeni način, kritikovanje svih onih koji nešto vrede i gimnastiku prstiju dok menjaju kanale na televizoru... a vrhunac svega je poređenje sahrane jednog od momaka, sa sahranom Željka Ražnatovića Arkana...citiram: " ...a koliko je naroda bilo na sahrani i dalo priloge, ne mora da znači da je bio svetac, setite se arkanove sahrane"... Strašno, jadno, tužno, žalosno... Postoji u našoj istoriji jedan divan čovek. Zove se Arčibald Rajs i upoznao nas je mnogo bolje nego što ćemo ikad sami sebe upoznati. To je stalo u samo nekoliko rečenica: "Vaš narod je gostoljubiv. To se oseća na svakom koraku. Gde god da dođete čekaće vas širokogrud doček. Prvi komad božićnog kolača čuvate za namernika, milosrdni ste i osetljivi na tuđu muku. Gledao sam kako vaši ratnici daju poslednje parče hleba zarobljenim vojnicima, upravo onim koju su im palili kuće, masakrirali žene i decu, ubijali roditelje... Bez trunke želje za osvetom, u njima nisu gledali neprijatelje već samo zarobljene nesrećnike, a to se, zaista, retko gde može sresti." zapisao je Rajs u svom testamentu. U svom testamentu Rajs se osvrnuo i na naše, najblaže rečeno, slabosti i loše navike. Kada je rat prošao i kada su u prvi plan izašli političari i profiteri raznih vrsta, Arčibald je zapisao:" Političari su vam iskvarili zemlju. Oni su kod vas svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Funkcioneri su bez morala, bez časti, lični interes je u prvom planu. Junaci su zaboravljeni, omladina zapostavljena, radnih navika skoro i da nemate. Govorim vam ovo kao prijatelj naroda i plašim se, da ako nešto ne promenite, sve ovo može skupo da vas košta. Čujte, Srbi, čuvajte se sebe!". Ovo je bilo pre manje od sto godina... Ali, i dalje je jako, jako aktuelno...
RIJALITI SRBIJA
Živimo u svetu u kome su čuda moderne tehnologije svuda oko nas. Toliko se brzo razvijaju, da nekima ni ime ne znam. Međutim, kamere poznajem vrlo dobro. Ima ih svuda, snima se skoro svaki pokret koji napravimo van naših domova, a možda nas i kod kuće snimaju. Pre neko veče odgledah film "Deja vu" sa Denzelom Vašingtonom u glavnoj ulozi, i zanemeh pred čudom od programa koje prati svaki segment vašeg života. Nisam mogao, a da se ne zapitam, da li Amerikanci već imaju nešto slično. Kamere prate i svaki segment života ljudi koji učestvuju u rijaliti-šou emisijama. Njih je na našim programima sve više, a glavna karakteristika za skoro sve njih jeste učešće VIP (Very Important person), ili na srpskom, VEOMA VAŽNIH OSOBA. Činjenica je da je velika većina njih vrlo daleko od te odrednice "veoma važan". Čak, štaviše, za dosta njih nisam ni čuo, a za neke sam morao dobro da napregnem svoju memoriju, da bih se setio ko su. Ovih dana sam čuo novo značenje ove skraćenice VIP, a ono glasi VEOMA IZGLADNELE PERSONE. I slažem se sa tim. I još moram da dodam da bi bilo odlično kad bi bili samo takvi. Činjenica je da pokazuju svoje najgore osobine vrlo lako i često, a naše "nacionalne" televizije to puštaju u udarnim terminima. Veliki Brat, Farma, Dvor, Parovi...osim što imaju jedva poznate i popularne učesnike, zajedničko im je i to što se često dešava da učesnici jednog šoua, često nastave da nas maltretiraju time što se pojave i u nekom drugom. Uzimaju honorare, ne rade ništa i pokazuju nam svoju nekulturu.
Najvažniji deo moje priče sledi. Ne gledam često emisije ovog tipa, a i kada ih gledam, to činim zbog profesionalne radoznalosti. Mlad sam psiholog, i jako me interesuju reakcije, da tako kažem, zatvorenih ljudi, koji žive u neljudskim uslovima. Čitao sam da zvezda Farme, Ekrem Jevrić, nije prošao psiho-test za ulazak na Dvor. Takođe sam čitao i slušao od organizatora ovih emisija, da je za ulazak u bilo koji šou ovog tipa, potrebno dopuštenje psihologa. Sad mene interesuje, koji je to psiholog dopustio Ekremu da uđe na Farmu? Ne želim nikog da vređam, ali je svima bilo jasno da je on čovek ograničene inteligencije, i da njemu nije mesto tamo. Organizatori su se grubo poigrali sa životom jednog čoveka, koji do samog kraja nije shvatao kako se igra odvija, i koji je bio ubeđen da će osvojiti glavnu nagradu. Zaista jadan i tužan pokušaj, da se zarad što veće gledanosti, obični ljudi poput Ekrema, naprave budalom pred milionskim auditorijumom. Ima tu i finih ljudi, koji se najčešće pokaju što su uopšte ulazili, ali oni nikako ne mogu da dođu do izražaja pored raznih Vendija, Bokija i ostalih moralnih nakaza. Cilj je da budeš što gori, i onda imaš zagarantovano mesto na "ružičastoj" televiziji, kao voditelj ili šta god poželiš. Sve može, sve dolazi u obzir. Pritom, glavni moto tvoje emisije glasi subjektivnost, subjektivnost i samo subjektivnost.
Verujem da ovo neće dopreti do nekih "čika" koje imaju moć, ali moram da kažem i ovo. Tačnije, da pitam. Zašto se dopuštaju emisije ovog tipa? Koliko ima gladnih u Srbiji, dok se naši "VIP-ovci" bahate i uživaju u luksuzu? Koliko košta organizacija jednog takvog šoua, sa honorarima učesnika, sa građenjem tih vila i dvorova i sa nagradama? Verovatno nikada neću dobiti pravi odgovor, mada ga naslućujem. Zamagljuju se oči ovom nesrećnom i napaćenom narodu, serviraju mu se svakakve splačine, samo da zaboravi na socijalno stanje u našoj Srbijici. Panem et circenses. Dajte narodu hleba i igara. Mi igara imamo i previše, samo ne znam gde je hleb...
OSTAJTE OVDE
U poslednje vreme pažnju mi privlači, uostalom kao i našoj celokupnoj javnosti, tužna sudbina srpske porodice Nastić, nastanjene u (prokletoj) Americi. "Demokratskim" činom u "najdemokratskijoj" zemlji na planeti, oduzeta su im deca, i to zato što je neki brižni i poslušni amerikančić video slike golih klinaca Nastića, dok ih roditelji kupaju. Brže-bolje deca su dodeljena nekoj meksičkoj porodici. Trauma koju deca doživljavaju je neopisiva.
Pre neki dan čitam da je suđenje odloženo za februar, da je otac Nastić prošao poligrafsko ispitivanje, da su deca izjavila da su sama napravila snimke, kao i da psiholozi imaju zadatak da analiziraju izjavu devojčice da ju je tata "pipao napred i pozadi", koja je po Nastiću manipulativna, jer je nisu pitali da li je tata to činio prilikom kupanja...najbolje je od sada kupati decu ribaćim četkama, po mogućstvu sa dugom drškom, da biste bili što dalje od njih, a ako već nemate četku, stavite gumene rukavice, što deblje. Ono čime se svi roditelji kod nas ponose, u Americi je seksualno zlostavljanje dece. Trebalo je da nas obaveste na vreme...
Nastići se najviše plaše sistema, jer je Služba za zaštitu dece jedan zatvoreni sistem, koji ne vodi računa o dobrobiti maloletnika, već o svom opstanku, i što neki slučaj duže traje, oni lakše pravdaju svoje troškove. Sudija koji donosi presudu će teško doneti odluku koja ne ide u prilog njegovom poslodavcu.
Juče gledam na RTS-u, prilog o ovom slučaju. Pokazaše sliku koja je nekada bila reklama za Coppertone proizvode, i postaviše pitanje kako bi danas prošla slična reklama. Mislim da odgovor svi znamo...Samo, moram da se zapitam, da li je organizovanje takmmičenja za male misice neka vrsta uznemiravanja? Natovarite deci kilo šminke na lice, napravite im "savremene" frizure, obucite toalete najpoznatijih kreatora današnjice, i to je normalno. A, da li se to devojčici sviđa? Ma, ko nju pita...
Ipak, snosi i Vuk Nastić, otac dece, deo krivice za ovo što se događa. U eri kada je došlo do ekspanzije dečije pornografije, rizično je staviti slike golišave dece na bilo koji kompjuter. Tu su i hakeri, kojima nije problem da uđu u bilo koji sistem i te slike za tili čas objave na internetu. Da ne pričam o postupcima ponosnih roditelja, koji na Fejsbuk stavljaju slike svoje dece dok su ona još u porodilištu. Trebalo bi povesti računa o tome...
Trebalo bi povesti računa i o tom inostranstvu. Znam da je kod nas situacija teška, preteška, ali zar baš moramo da hrlimo na taj zapad, da trpimo sve i svašta zbog prokletog dolara ili evra? Ionako smo žigosani i označeni kao varvari, divljaci i necivilizovani... Možda je najbolje da ostanemo ovde...
Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba neće vas grijat k'o što ovo grije, gorki su tamo zalogaji hljeba gdje svoga nema i gdje brata nije...
(Aleksa Šantić)
"SPISATELJICE"
Istrpela je naša zemlja mnogo šta u svojoj istoriji. Tužna je istina da trenutno trpi pravu poplavu kiča i šunda, i trpi to da ne postoje više prave kulturne vrednosti i norme. Doživeli smo da svako ko se pojavi na televiziji, ima pravo da sebe naziva zvezdom, iako po mom skromnom mišljenju, naša Srbijica oskudeva u pravim zvezdama. Taj status, opet po mom skromnom mišljenju, zaslužuje samo Zdravko Čolić, i naravno, naši divni sportisti. Elem, tako su i naše dve estradne "dive", koje sebe nazivaju zvezdama, postale i "spisateljice". Uzele pero u ruke, pardon, dovukle tastature pod svoje sveže izmanikirane i nalakirane noktiće i krenule da udaraju. Po svemu i svačemu, i o svemu i svačemu.
Prva je krenula JK, osvedočena "umetnica", dobrotvor i ateista. Napomenula je da će koristiti svakodnevni rečnik, da bismo je svi razumeli, jer komplikovanim i uvijenim rečima neće ništa postići... I, šta je rekla svakodnevnim rečnikom? Napala je one koji je ne vole i koji ne misle kao ona. Pisala je o paradi ponosa, kao da jedina ona shvata te ljude. Zatim, pisala je o tome da nema mrlje u svom životu, da je samo jednom bila u crkvi, i da od tada ne veruje u Boga, a ja se pitam, gde se venčala prvi put? Pisala je o tome kako je neshvaćena. Ne znam zašto ne ode negde gde je svi shvataju, pošto smo mi obični Srbi previše glupi za njena razmišljanja...i glupi smo zbog toga što ne shvatamo da ona jedina govori istinu...Napadala je redom, i utripovala kako je njeno pisanije izazvalo revoluciju u našoj Srbijici, pa je onda okrenula list i rekla da nije problem da ona prestane sa pisanjem, nazvala svoje kolege debelim miševima, i pritom glupim kao k...c, zato što je nisu podržali. A onda je i čas održala svojim neistomišljenicima. I to poslednji. Hvala dragom Bogu, rekoh ja. Dobro je kad je prestala da piše...ili diktira...ili je dobro što je neko drugi prestao da piše u njeno ime, svejedno mi je.
Za njom se javila i druga "zvezdica", koja sebe naziva "Baba Serom, Sekanom"... Da li je dalji komentar potreban? Jeste, mali i brz. Pisala je o svom pravom poreklu, čak i o našem predsedniku, ali je najpre krenula od toga kako ne kopira nikog, jer, pobogu, ona na fejsbuku ima svoj blog, a to je isto što i kolumna. Ako ona kaže tako. Videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. Popularna "ja bih, ti bih" umetnica je preko noći naučila da piše, da govori gramatički ispravno. Kako da ne... I kod nje je isti slučaj kao i kod njene prethodnice. Napadaj svakog ko ne misli kao ti! Tužno. Očigledno su naše "spisateljice" željne pažnje i baš ih briga što ova njihova škrabanja nemaju nikakvu literarnu vrednost. I Sekana će brzo prestati da piše...čim, kao i njena koleginica, vidi da nije digla željenu prašinu...
Nemaju ova "dela" literarnu vrednost, ali u ove hladne dane mogu da posluže za potpalu vatre, a nekome, zlu ne trebalo i za brisanje guzice...
HAJDE, ROBI, ZAROLAJ JOŠ JEDNOM
Od malena volim fudbal. Odrastao sam uz njega. Prva sećanja me vode natrag u daleku 1986. godinu, kada sam prvi put skupljao "Panini" sličice, i sa roditeljima popunjavao album "MEXICO '86". Prvi "Večiti derbi" koga se sećam je bio u jesen, te iste, 1986. godine. Partizan je pobedio sa 2:0, Dika Stojanović je debitovao za Zvezdu, Milko Đurovski prvi put igrao protiv Zvezde, a za Piksija je ta utakmica bila "kao da igra protiv Olimpije". A ja? Ja sam plakao zato što je Zvezda izgubila. Sećam se, dalje, Čilea '87. Sećam se kako sam sa svojim najboljim drugom gledao utakmice naših mladih fudbalera, mada nismo pravili razliku između mladih i starih, bilo je bitno da igra Jugoslavija. Igrala je i postala svetski prvak. Sećam se da nam je zapao za oko i on. Robert Prosinečki. Robi. Bilo nam je interesantno njegovo ime, njegovo prezime. Postao nam je ljubimac, čak toliki da smo obojica hteli da se ofarbamo u plavo kad porastemo. Nekoliko godina kasnije sam našao stari primerak časopisa TEMPO, u kome se Velibor Vasović ljutio što Prosinečki odsustvuje "zbog nekog tamo Coca-Cola kupa". A upravo je tu, na tom "Coca-cola kupu" Robi lansiran u orbitu, bio je najbolji igrač... Prevario se i legendarni Ćiro Blažević. Ali, nije pojeo diplomu, iako je Robi postao igračina. Sad se oglasio ponovo, kad je Robi postao trener Zvezde. Rekao je da će biti dobar trener. Nadam se da je ovoga puta Ćiro, ipak, u pravu.
A, kakva je igračina postao Prosinečki... Ma Ćiro je trebalo da pojede pet diploma!!! Sećam se onog njegovog, čuvenog driblinga. Kad zarola loptu, ili kad dribla u mestu, cupkajući elegantno oko lopte, dok njegov suparnik cupka za nijm i ne gleda loptu. Sećam se one golčine koju je zavukao Panduroviću, jednog prohladnog martovskog petka na stadionu JNA, sa nekih trideset metara, baš posle driblinga u mestu...
Sećam se i onih neverovatnih golova iz Zvezdinog pohoda na Evropu, protiv Glazgov Rendžersa i protiv drezdenskog Dinama, iz slobodnjaka. Sećam se da je Robi jednom bio i tragičar. U Kelnu, decembra '89., kada je u finišu prpustio zicer kojim je mogao Zvezdi da obezbedi proleće u Kupu UEFA. Ipak, ostavio nam je Robi mnogo više lepog za sećanje, a naročito kako je posle svih golova jurio ka Zvezdinom i svom severu. Iskreno se nadam da će nam , i kad jednog dana ode sa užarene crveno-bele klupe, ostaviti mnogo toga lepog. Zato, zarolaj, Robi... Kao u najboljim danima svoje igračke karijere. Zarolaj i (p)okreni poljuljanu nam Zvezdu i vrati je tamo gde joj je mesto. Imaš podršku svih nas...
BRAVO NOLE, BRAVO ĆELAVCI!
Kladionica. Mesto gde većina srpskih muškaraca provodi svoje slobodno vreme, mesto gde možete čuti najrazličitije priče i doživljaje, mesto gde svi sve znaju, nažalost i mesto gde se može videti i druga, lošija strana našeg mentaliteta, čija je jedna karakteristika nepraštanje tuđeg uspeha ili omalovažavanje istog.
Sedim pre nekih desteak dana u jednoj takvoj "ustanovi" i sastavljam tiket za večernju razbibrigu. Za susednim stolom sede dva vrsna "poznavaoca" prilika, ne samo u sportu, već i oko njega. Komentarišu Noletov poraz od Federera na Mastersu u Londonu:
"Ovaj naš kilavko opet "pukao" od Federera.", kaže jedan.
"Ma, boli njega k....i za tenis, i za Srbiju. Nafatirao se, pokupovao sa ćaletom pola Zlatibora i Kopaonika i sad uživa.", nadovezuje se drugi "znalac".
"Verovatno i mečeve namešta. Je l' si video kad je kvota na njega mala? Gubi prvi set i onda preokrene...Mafija je to... ", ponovo će prvi.
"Sad će i Francuzi da nas razbiju...Džaba nam i Arena i navijači, kad će Đoković da dobije proliv ili će da ga zasvrbi oko. Možda će da ima i probleme sa disanjem.", zaključio je drugi. Počeše obojica da se smeju, a ja ostadoh bez komentara, iako ih obojicu znam.
Dođe i vikend. Teška borba sa Francuzima, gubimo sa 2:1. U nedelju prepodne, opet ova dvojica znaju da je sve gotovo, i da mi nikad nećemo osvojiti Dejvis kup. Molim Boga samo da ga osvojimo, da ova dvojica umuknu. Uslišio je Bog moje, a verovatno i molbe miliona Srba širom naše zemlje i planete. Usledio je čudesan preokret i velika pobeda, a zatim i šišanje naših heroja. Cela nacija u transu.
Ponedeljak. "Znalci" u kladionici komentarišu:
"Znao sam! Kako ih je Nole razbio, svaka mu čast!", kaže prvi.
"Ma, ja sam prvi rekao.", kaže drugi.
Na moje pitanje šta su pre neki dan pričali, rekli su da su oni to zbog malera... Dalji komentar nisam imao.
Ovakvih pojava u zemlji Srbiji ima mnogo. Kad sportisti pobeđuju, oni su heroji, kad gube najomraženiji su. Dovoljno je pogledati komentare na internet sajtovima i sve ćete shvatiti. Ne znam kad će ljudi ukapirati da je Noletovih 18 ATP turnira, u eri, možda, i najboljih tenisera svih vremena, nenormalno veliki uspeh. Da je to što vodi računa, najpre o svom zdravlju, pa tek onda o tenisu, odlika jednog odgovornog čoveka. Da je nebrojeno puta pokazao kako i koliko voli Srbiju. Da je pre 5-6 godina, mogao da prihvati ponudu Britanaca i da igra za njih, da tamo uživa i da ima i od ptice mleka... On je rekao "Ne!". Ovo se odnosi i na ostale naše tenisere. Igraju za Srbiju bez ikakve nadoknade, ne traže ništa, osim normalnih uslova za treniranje. Zato me nerviraju svakakvi komentari i pljuvanje po tim mladim ljudima, zbog kojih sam ponosan što potičem iz male zemlje na brdovitom Balkanu. Komentari ljudi kojima je jedini dodir sa sportom sedenje u fotelji i besomučno ispijanje piva i prtitskanje dugmića na daljinskom upravljaču.
Zato ću opet reći: BRAVO NOLE, BRAVO ĆELAVCI! Hvala što igrate za nas i za našu Srbijicu, i što još uvek na nogama trpite silna tapkanja po ramenima što još uvek slušate obećanja debeloguzih foteljaša...
UHAPŠEN DŽULIJAN ASANŽ
Živimo u 21. veku, u vremenu demokratije, u vremenu kada imamo sve slobode i sva prava, kada možemo da radimo šta želimo i da govorimo šta želimo... Trebalo bi da je tako, trebalo bi da nam "moderna demokratija" sve to omogućava, ali... Džulijan Asanž je rekao šta je imao, pa je postao svetski neprijatelj broj 1, a "najdemokratskija" zemlja na svetu se obrušila na njega i, najzad, postigla svoj cilj. Asanž je u zatvoru. A razlog čak i nije objavljivanje tajnih dokumenata, nego navodno silovanje u Švedskoj. OK, ako je to uradio, mora da odgovara, ali otkud baš sad? U celu priču su se uključili i Interpol, koji je za njim izdao i crvenu poternicu, i Skotland Jard, pošto je Asanž bio na teritoriji Britanije, i uspeli da uhapse najvećg protivnika modernog fašizma danas...ups, htedoh reći "moderne demokratije"...
Sve je počelo pre desetak dana, kada je na sajtu Wikileaks Asanž počeo sa objavljivanjem oko 250.000 tajnih dokumenata američke vlade. Bilo je tu svega i svačega, i dokumenata o Iraku, Iranu, Avganistanu, pa čak i o bivšoj nam domovini. Zazvonilo je zvono za uzbunu, svet je počeo da se okreće naglavačke. Amerikanci su to doživeli kao napad na sebe i na Međunarodnu Zajednicu, američka državna sekretarka Hilari Klinton je čak rekla, da se objavljivanjem ovih dokumenata, narušava poverenje među državama. Kakvo poverenje kad imate toliko tajni među sobom?! Optužen je Asanž da deluje ilegalno, nezakonito. Pobogu, nije radio demokratski, kako se to u Americi radi.Predsednik Obama je izrazio duboko nezadovoljstvo, jer je u pitanju bio "težak zločin". Bombardovanje SRJ, ratovi u Iraku i Avganistanu, a da ne pominjem Vijetnam, nisu zločini. To je sprovođenje fašizma, ovaj, "moderne demokratije". Ne znam šta mi je danas, samo na fašizam mislim. Zatim se krenulo sa zabranama ovog sajta širom sveta, serveri su otkazivali svoje usluge, ali se Asanž snalazio. Objavljivao je "demokratske" tajne. A onda je, kao grom iz vedra neba, odjeknula vest da je Asanž tražen u Švedskoj zbog navodnog silovanja. Smešan način za uklanjanje čoveka koji je javno objavio aroganciju Amerike i njeno ponižavanje ostatka sveta. Smešna je i Švedska, za koju sam mislio da je najnaprednija zemlja Evrope. Očigledno su i oni samo figura među debelim prstima masnog i zadriglog ujka Sema. Interpol izdaje crvenu poternicu, kao da je u pitanju najopasniji kriminalac na svetu, Skotland Jard se , takođe, uključuje u ovu farsu i Asanž je danas u zatvoru. Slušam malopre, kažu da ne znaju da li će ga izručiti Švedskoj, jer tamo nije podignuta optužnica, nego je samo osumnjičen?! A pojaviće se pred istim onim Sudom, koji je odlučivao o sudbini Ejupa Ganića. Smešno...
Nešto razmišljam... Kad su se Amerikanci ovoliko zaleteli da hapse Asanža, ko zna kakve tajne imaju. Možda su mislili da će se rasvetliti istina o 11. septembru? Da će svet najzad saznati da je Al Kaida proizvod koji služi ostvarivanju američkih interesa i da je Bin Laden američki plaćenik. Možda... Ostaviću i malo rezerve, da ispoštujem jednog prijatelja. Kaže on da je David pobedio Golijata samo u Bibliji, i da je to u ovom našem svetu nemoguće. Još kaže da je ovo samo plasiranje pravih podtaka u pravo vreme,jer je Americi malo dosadno. Videćemo...
P.S. Setio sam se za koje je silovanje Asanž osumnjičen. Silovao je Ameriku...
Zabranjeno pušenje
Iako će vas, možda, naslov navesti da pomislite na to, ovde ipak neće biti reči o našoj poznatoj rock grupi, već o novom zakonu koji zabranjuje pušenje na javnim mestima i u firmama. Ustvari, to je zakon koji štiti sredinu i nepušače od duvanskog dima. Da li je baš tako?
Gde god se okrenemo, čekaju nas nalepnice koje nas obaeštavaju da je na tim mestima zabranjemo pušenje (Mogao bi Nele Karajlić da plati toliku reklamu našoj državici). Iako nepušač, moram priznati da saosećam sa pušačima, jer smatram da je primena ovog zakona svojevrsna diskriminacija istih. Dovijaju se, jadni, na sve načine da povuku po neki dim. Naročito, na radnom mestu. Po nekim statistikama, na takozvane "puš-pauze", jedan pušač potroši toliko radnog vremena, za koje bi mogao da zaradi dve prosečne plate u državici Srbiji. Ali, državu baš briga. Uzima novac od duvanske industrije, uzima novac i od nesrećnih građana. I još štiti, nas, nepušače. Nemoj, Srbijo, ovako da me štitiš.
Hoćemo u Evropu, u Evropsku Uniju. Otuda i ovaj zakon. Ali, da li je baš sve super u toj Evropi? Kakve su tamo zabrane? Prva zabrana ovakvog tipa, u savremenom svetu, je doneta od strane nacista u Nemačkoj 1938. godine. Porezi na cigarete su 1941. godine u Nemačkoj dostigli čak 80 odsto od cene jedne kutije cigareta. Danas takav porez postoji samo u Velikoj Britaniji.
Zabrana pušenja u nacističkoj Nemačkoj je dostigla nivo nacionalne stvari, a najveći njen pobornik bio je sam Hitler, koji je u maldosti bio strastven pušač. Lekari u tadašnjoj Nemačkoj su nakon brojnih istraživanja osmislili i izraz "pasivno pušenje", i ono danas predstavlja ključni fakzot zabrane pušenja.
Političari, Vlade, države se sete zabrane pušenja kada su velike krize i kada žele nešto da prikriju. Predvodnici talasa zabrane pušenja su Amerikanci i Britanci, koji tako štite zdravlje građana, a sa druge strane u Iraku, ubijaju hiljde nedužnih civila. Licemerje i hipokrizija najgore vrste. Totalitarizam! Mešanje u privatnost i slobodu građana.
A, Srbija? Naši političari se ovim zakonom ulizuju moćnicima u Evropi, kao poslušne figurice. Nije njih briga za građane, već samo vode računa o skupljanju jeftinih poena kod briselske "gospode". Nije ih briga da li narod ima novca za hleb. Nije ih briga ni za šta i ni za koga... Zato, pušači, jedna trećino Srbije, ne brinite. Niste sami, i mi nepušeči smo sa vama. Zajedno smo ga ispušili...
