BRAVO NOLE, BRAVO ĆELAVCI!
Kladionica. Mesto gde većina srpskih muškaraca provodi svoje slobodno vreme, mesto gde možete čuti najrazličitije priče i doživljaje, mesto gde svi sve znaju, nažalost i mesto gde se može videti i druga, lošija strana našeg mentaliteta, čija je jedna karakteristika nepraštanje tuđeg uspeha ili omalovažavanje istog.
Sedim pre nekih desteak dana u jednoj takvoj "ustanovi" i sastavljam tiket za večernju razbibrigu. Za susednim stolom sede dva vrsna "poznavaoca" prilika, ne samo u sportu, već i oko njega. Komentarišu Noletov poraz od Federera na Mastersu u Londonu:
"Ovaj naš kilavko opet "pukao" od Federera.", kaže jedan.
"Ma, boli njega k....i za tenis, i za Srbiju. Nafatirao se, pokupovao sa ćaletom pola Zlatibora i Kopaonika i sad uživa.", nadovezuje se drugi "znalac".
"Verovatno i mečeve namešta. Je l' si video kad je kvota na njega mala? Gubi prvi set i onda preokrene...Mafija je to... ", ponovo će prvi.
"Sad će i Francuzi da nas razbiju...Džaba nam i Arena i navijači, kad će Đoković da dobije proliv ili će da ga zasvrbi oko. Možda će da ima i probleme sa disanjem.", zaključio je drugi. Počeše obojica da se smeju, a ja ostadoh bez komentara, iako ih obojicu znam.
Dođe i vikend. Teška borba sa Francuzima, gubimo sa 2:1. U nedelju prepodne, opet ova dvojica znaju da je sve gotovo, i da mi nikad nećemo osvojiti Dejvis kup. Molim Boga samo da ga osvojimo, da ova dvojica umuknu. Uslišio je Bog moje, a verovatno i molbe miliona Srba širom naše zemlje i planete. Usledio je čudesan preokret i velika pobeda, a zatim i šišanje naših heroja. Cela nacija u transu.
Ponedeljak. "Znalci" u kladionici komentarišu:
"Znao sam! Kako ih je Nole razbio, svaka mu čast!", kaže prvi.
"Ma, ja sam prvi rekao.", kaže drugi.
Na moje pitanje šta su pre neki dan pričali, rekli su da su oni to zbog malera... Dalji komentar nisam imao.
Ovakvih pojava u zemlji Srbiji ima mnogo. Kad sportisti pobeđuju, oni su heroji, kad gube najomraženiji su. Dovoljno je pogledati komentare na internet sajtovima i sve ćete shvatiti. Ne znam kad će ljudi ukapirati da je Noletovih 18 ATP turnira, u eri, možda, i najboljih tenisera svih vremena, nenormalno veliki uspeh. Da je to što vodi računa, najpre o svom zdravlju, pa tek onda o tenisu, odlika jednog odgovornog čoveka. Da je nebrojeno puta pokazao kako i koliko voli Srbiju. Da je pre 5-6 godina, mogao da prihvati ponudu Britanaca i da igra za njih, da tamo uživa i da ima i od ptice mleka... On je rekao "Ne!". Ovo se odnosi i na ostale naše tenisere. Igraju za Srbiju bez ikakve nadoknade, ne traže ništa, osim normalnih uslova za treniranje. Zato me nerviraju svakakvi komentari i pljuvanje po tim mladim ljudima, zbog kojih sam ponosan što potičem iz male zemlje na brdovitom Balkanu. Komentari ljudi kojima je jedini dodir sa sportom sedenje u fotelji i besomučno ispijanje piva i prtitskanje dugmića na daljinskom upravljaču.
Zato ću opet reći: BRAVO NOLE, BRAVO ĆELAVCI! Hvala što igrate za nas i za našu Srbijicu, i što još uvek na nogama trpite silna tapkanja po ramenima što još uvek slušate obećanja debeloguzih foteljaša...
