"SPISATELJICE"
Istrpela je naša zemlja mnogo šta u svojoj istoriji. Tužna je istina da trenutno trpi pravu poplavu kiča i šunda, i trpi to da ne postoje više prave kulturne vrednosti i norme. Doživeli smo da svako ko se pojavi na televiziji, ima pravo da sebe naziva zvezdom, iako po mom skromnom mišljenju, naša Srbijica oskudeva u pravim zvezdama. Taj status, opet po mom skromnom mišljenju, zaslužuje samo Zdravko Čolić, i naravno, naši divni sportisti. Elem, tako su i naše dve estradne "dive", koje sebe nazivaju zvezdama, postale i "spisateljice". Uzele pero u ruke, pardon, dovukle tastature pod svoje sveže izmanikirane i nalakirane noktiće i krenule da udaraju. Po svemu i svačemu, i o svemu i svačemu.
Prva je krenula JK, osvedočena "umetnica", dobrotvor i ateista. Napomenula je da će koristiti svakodnevni rečnik, da bismo je svi razumeli, jer komplikovanim i uvijenim rečima neće ništa postići... I, šta je rekla svakodnevnim rečnikom? Napala je one koji je ne vole i koji ne misle kao ona. Pisala je o paradi ponosa, kao da jedina ona shvata te ljude. Zatim, pisala je o tome da nema mrlje u svom životu, da je samo jednom bila u crkvi, i da od tada ne veruje u Boga, a ja se pitam, gde se venčala prvi put? Pisala je o tome kako je neshvaćena. Ne znam zašto ne ode negde gde je svi shvataju, pošto smo mi obični Srbi previše glupi za njena razmišljanja...i glupi smo zbog toga što ne shvatamo da ona jedina govori istinu...Napadala je redom, i utripovala kako je njeno pisanije izazvalo revoluciju u našoj Srbijici, pa je onda okrenula list i rekla da nije problem da ona prestane sa pisanjem, nazvala svoje kolege debelim miševima, i pritom glupim kao k...c, zato što je nisu podržali. A onda je i čas održala svojim neistomišljenicima. I to poslednji. Hvala dragom Bogu, rekoh ja. Dobro je kad je prestala da piše...ili diktira...ili je dobro što je neko drugi prestao da piše u njeno ime, svejedno mi je.
Za njom se javila i druga "zvezdica", koja sebe naziva "Baba Serom, Sekanom"... Da li je dalji komentar potreban? Jeste, mali i brz. Pisala je o svom pravom poreklu, čak i o našem predsedniku, ali je najpre krenula od toga kako ne kopira nikog, jer, pobogu, ona na fejsbuku ima svoj blog, a to je isto što i kolumna. Ako ona kaže tako. Videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. Popularna "ja bih, ti bih" umetnica je preko noći naučila da piše, da govori gramatički ispravno. Kako da ne... I kod nje je isti slučaj kao i kod njene prethodnice. Napadaj svakog ko ne misli kao ti! Tužno. Očigledno su naše "spisateljice" željne pažnje i baš ih briga što ova njihova škrabanja nemaju nikakvu literarnu vrednost. I Sekana će brzo prestati da piše...čim, kao i njena koleginica, vidi da nije digla željenu prašinu...
Nemaju ova "dela" literarnu vrednost, ali u ove hladne dane mogu da posluže za potpalu vatre, a nekome, zlu ne trebalo i za brisanje guzice...
HAJDE, ROBI, ZAROLAJ JOŠ JEDNOM
Od malena volim fudbal. Odrastao sam uz njega. Prva sećanja me vode natrag u daleku 1986. godinu, kada sam prvi put skupljao "Panini" sličice, i sa roditeljima popunjavao album "MEXICO '86". Prvi "Večiti derbi" koga se sećam je bio u jesen, te iste, 1986. godine. Partizan je pobedio sa 2:0, Dika Stojanović je debitovao za Zvezdu, Milko Đurovski prvi put igrao protiv Zvezde, a za Piksija je ta utakmica bila "kao da igra protiv Olimpije". A ja? Ja sam plakao zato što je Zvezda izgubila. Sećam se, dalje, Čilea '87. Sećam se kako sam sa svojim najboljim drugom gledao utakmice naših mladih fudbalera, mada nismo pravili razliku između mladih i starih, bilo je bitno da igra Jugoslavija. Igrala je i postala svetski prvak. Sećam se da nam je zapao za oko i on. Robert Prosinečki. Robi. Bilo nam je interesantno njegovo ime, njegovo prezime. Postao nam je ljubimac, čak toliki da smo obojica hteli da se ofarbamo u plavo kad porastemo. Nekoliko godina kasnije sam našao stari primerak časopisa TEMPO, u kome se Velibor Vasović ljutio što Prosinečki odsustvuje "zbog nekog tamo Coca-Cola kupa". A upravo je tu, na tom "Coca-cola kupu" Robi lansiran u orbitu, bio je najbolji igrač... Prevario se i legendarni Ćiro Blažević. Ali, nije pojeo diplomu, iako je Robi postao igračina. Sad se oglasio ponovo, kad je Robi postao trener Zvezde. Rekao je da će biti dobar trener. Nadam se da je ovoga puta Ćiro, ipak, u pravu.
A, kakva je igračina postao Prosinečki... Ma Ćiro je trebalo da pojede pet diploma!!! Sećam se onog njegovog, čuvenog driblinga. Kad zarola loptu, ili kad dribla u mestu, cupkajući elegantno oko lopte, dok njegov suparnik cupka za nijm i ne gleda loptu. Sećam se one golčine koju je zavukao Panduroviću, jednog prohladnog martovskog petka na stadionu JNA, sa nekih trideset metara, baš posle driblinga u mestu...
Sećam se i onih neverovatnih golova iz Zvezdinog pohoda na Evropu, protiv Glazgov Rendžersa i protiv drezdenskog Dinama, iz slobodnjaka. Sećam se da je Robi jednom bio i tragičar. U Kelnu, decembra '89., kada je u finišu prpustio zicer kojim je mogao Zvezdi da obezbedi proleće u Kupu UEFA. Ipak, ostavio nam je Robi mnogo više lepog za sećanje, a naročito kako je posle svih golova jurio ka Zvezdinom i svom severu. Iskreno se nadam da će nam , i kad jednog dana ode sa užarene crveno-bele klupe, ostaviti mnogo toga lepog. Zato, zarolaj, Robi... Kao u najboljim danima svoje igračke karijere. Zarolaj i (p)okreni poljuljanu nam Zvezdu i vrati je tamo gde joj je mesto. Imaš podršku svih nas...
BRAVO NOLE, BRAVO ĆELAVCI!
Kladionica. Mesto gde većina srpskih muškaraca provodi svoje slobodno vreme, mesto gde možete čuti najrazličitije priče i doživljaje, mesto gde svi sve znaju, nažalost i mesto gde se može videti i druga, lošija strana našeg mentaliteta, čija je jedna karakteristika nepraštanje tuđeg uspeha ili omalovažavanje istog.
Sedim pre nekih desteak dana u jednoj takvoj "ustanovi" i sastavljam tiket za večernju razbibrigu. Za susednim stolom sede dva vrsna "poznavaoca" prilika, ne samo u sportu, već i oko njega. Komentarišu Noletov poraz od Federera na Mastersu u Londonu:
"Ovaj naš kilavko opet "pukao" od Federera.", kaže jedan.
"Ma, boli njega k....i za tenis, i za Srbiju. Nafatirao se, pokupovao sa ćaletom pola Zlatibora i Kopaonika i sad uživa.", nadovezuje se drugi "znalac".
"Verovatno i mečeve namešta. Je l' si video kad je kvota na njega mala? Gubi prvi set i onda preokrene...Mafija je to... ", ponovo će prvi.
"Sad će i Francuzi da nas razbiju...Džaba nam i Arena i navijači, kad će Đoković da dobije proliv ili će da ga zasvrbi oko. Možda će da ima i probleme sa disanjem.", zaključio je drugi. Počeše obojica da se smeju, a ja ostadoh bez komentara, iako ih obojicu znam.
Dođe i vikend. Teška borba sa Francuzima, gubimo sa 2:1. U nedelju prepodne, opet ova dvojica znaju da je sve gotovo, i da mi nikad nećemo osvojiti Dejvis kup. Molim Boga samo da ga osvojimo, da ova dvojica umuknu. Uslišio je Bog moje, a verovatno i molbe miliona Srba širom naše zemlje i planete. Usledio je čudesan preokret i velika pobeda, a zatim i šišanje naših heroja. Cela nacija u transu.
Ponedeljak. "Znalci" u kladionici komentarišu:
"Znao sam! Kako ih je Nole razbio, svaka mu čast!", kaže prvi.
"Ma, ja sam prvi rekao.", kaže drugi.
Na moje pitanje šta su pre neki dan pričali, rekli su da su oni to zbog malera... Dalji komentar nisam imao.
Ovakvih pojava u zemlji Srbiji ima mnogo. Kad sportisti pobeđuju, oni su heroji, kad gube najomraženiji su. Dovoljno je pogledati komentare na internet sajtovima i sve ćete shvatiti. Ne znam kad će ljudi ukapirati da je Noletovih 18 ATP turnira, u eri, možda, i najboljih tenisera svih vremena, nenormalno veliki uspeh. Da je to što vodi računa, najpre o svom zdravlju, pa tek onda o tenisu, odlika jednog odgovornog čoveka. Da je nebrojeno puta pokazao kako i koliko voli Srbiju. Da je pre 5-6 godina, mogao da prihvati ponudu Britanaca i da igra za njih, da tamo uživa i da ima i od ptice mleka... On je rekao "Ne!". Ovo se odnosi i na ostale naše tenisere. Igraju za Srbiju bez ikakve nadoknade, ne traže ništa, osim normalnih uslova za treniranje. Zato me nerviraju svakakvi komentari i pljuvanje po tim mladim ljudima, zbog kojih sam ponosan što potičem iz male zemlje na brdovitom Balkanu. Komentari ljudi kojima je jedini dodir sa sportom sedenje u fotelji i besomučno ispijanje piva i prtitskanje dugmića na daljinskom upravljaču.
Zato ću opet reći: BRAVO NOLE, BRAVO ĆELAVCI! Hvala što igrate za nas i za našu Srbijicu, i što još uvek na nogama trpite silna tapkanja po ramenima što još uvek slušate obećanja debeloguzih foteljaša...
UHAPŠEN DŽULIJAN ASANŽ
Živimo u 21. veku, u vremenu demokratije, u vremenu kada imamo sve slobode i sva prava, kada možemo da radimo šta želimo i da govorimo šta želimo... Trebalo bi da je tako, trebalo bi da nam "moderna demokratija" sve to omogućava, ali... Džulijan Asanž je rekao šta je imao, pa je postao svetski neprijatelj broj 1, a "najdemokratskija" zemlja na svetu se obrušila na njega i, najzad, postigla svoj cilj. Asanž je u zatvoru. A razlog čak i nije objavljivanje tajnih dokumenata, nego navodno silovanje u Švedskoj. OK, ako je to uradio, mora da odgovara, ali otkud baš sad? U celu priču su se uključili i Interpol, koji je za njim izdao i crvenu poternicu, i Skotland Jard, pošto je Asanž bio na teritoriji Britanije, i uspeli da uhapse najvećg protivnika modernog fašizma danas...ups, htedoh reći "moderne demokratije"...
Sve je počelo pre desetak dana, kada je na sajtu Wikileaks Asanž počeo sa objavljivanjem oko 250.000 tajnih dokumenata američke vlade. Bilo je tu svega i svačega, i dokumenata o Iraku, Iranu, Avganistanu, pa čak i o bivšoj nam domovini. Zazvonilo je zvono za uzbunu, svet je počeo da se okreće naglavačke. Amerikanci su to doživeli kao napad na sebe i na Međunarodnu Zajednicu, američka državna sekretarka Hilari Klinton je čak rekla, da se objavljivanjem ovih dokumenata, narušava poverenje među državama. Kakvo poverenje kad imate toliko tajni među sobom?! Optužen je Asanž da deluje ilegalno, nezakonito. Pobogu, nije radio demokratski, kako se to u Americi radi.Predsednik Obama je izrazio duboko nezadovoljstvo, jer je u pitanju bio "težak zločin". Bombardovanje SRJ, ratovi u Iraku i Avganistanu, a da ne pominjem Vijetnam, nisu zločini. To je sprovođenje fašizma, ovaj, "moderne demokratije". Ne znam šta mi je danas, samo na fašizam mislim. Zatim se krenulo sa zabranama ovog sajta širom sveta, serveri su otkazivali svoje usluge, ali se Asanž snalazio. Objavljivao je "demokratske" tajne. A onda je, kao grom iz vedra neba, odjeknula vest da je Asanž tražen u Švedskoj zbog navodnog silovanja. Smešan način za uklanjanje čoveka koji je javno objavio aroganciju Amerike i njeno ponižavanje ostatka sveta. Smešna je i Švedska, za koju sam mislio da je najnaprednija zemlja Evrope. Očigledno su i oni samo figura među debelim prstima masnog i zadriglog ujka Sema. Interpol izdaje crvenu poternicu, kao da je u pitanju najopasniji kriminalac na svetu, Skotland Jard se , takođe, uključuje u ovu farsu i Asanž je danas u zatvoru. Slušam malopre, kažu da ne znaju da li će ga izručiti Švedskoj, jer tamo nije podignuta optužnica, nego je samo osumnjičen?! A pojaviće se pred istim onim Sudom, koji je odlučivao o sudbini Ejupa Ganića. Smešno...
Nešto razmišljam... Kad su se Amerikanci ovoliko zaleteli da hapse Asanža, ko zna kakve tajne imaju. Možda su mislili da će se rasvetliti istina o 11. septembru? Da će svet najzad saznati da je Al Kaida proizvod koji služi ostvarivanju američkih interesa i da je Bin Laden američki plaćenik. Možda... Ostaviću i malo rezerve, da ispoštujem jednog prijatelja. Kaže on da je David pobedio Golijata samo u Bibliji, i da je to u ovom našem svetu nemoguće. Još kaže da je ovo samo plasiranje pravih podtaka u pravo vreme,jer je Americi malo dosadno. Videćemo...
P.S. Setio sam se za koje je silovanje Asanž osumnjičen. Silovao je Ameriku...
