KAKVI SMO MI SRBI?
Kada nas neko pita da koje su to osobine našeg, srpskog, naroda, svi od reda krenemo od poštenja, gostoljubivosti, duhovitosti, hrabrosti, inata...retko ko pogleda i drugu stranu medalje, i pomene neke osobine koje nisu baš tako sjajne... Pre dvadesetak dana su u Americi poginula dva mladića iz Srbije. Vest je objavljena i onda su krenuli komentari. Na sreću ima više onih pozitivnih, ali ne mogu shvatim da neko može za smrt dvojice mladih ljudi, maltene, da kaže da je zaslužena!? Smeta pojedinima što su se u trenutku nesreće dvojica momaka vozila u jaguaru?! E, to je zavist, osobina našeg naroda koju je Jovan Marić, naš uvaženi psihijatar tako lepo objasnio u svojoj knjizi, čiji sam naslov uzeo za naslov ove beleške, i koju svima toplo preporučujem. Da se vratim na ono što me je nateralo da napišem par redova... strašno je da neko može i da pomisli, a kamoli da napiše one komentare koje sam video. Smeta im što su se vozili u jaguaru. Ma koliko mi voleli ili mrzeli Ameriku, tamo pošten čovek, svojim danonoćnim i poštenim radom može da priušti sebi jaguara, što nije slučaj sa našom Srbijicom... pritom jedan od momaka već 7 godina nije dolazio kući, radio je sve i svašta, radio je dan i noć... i zašto bi nekom smetalo što je takav čovek, svojim poštenim radom, uspeo nešto da stekne? Naravno, smeta onima koji pucaju od zavisti, koji su puni predrasuda i koji od svakodnevnih aktivnosti imaju čitanje vesti na internetu i shvatanje istih na svoj, iskrivljeni način, kritikovanje svih onih koji nešto vrede i gimnastiku prstiju dok menjaju kanale na televizoru... a vrhunac svega je poređenje sahrane jednog od momaka, sa sahranom Željka Ražnatovića Arkana...citiram: " ...a koliko je naroda bilo na sahrani i dalo priloge, ne mora da znači da je bio svetac, setite se arkanove sahrane"... Strašno, jadno, tužno, žalosno... Postoji u našoj istoriji jedan divan čovek. Zove se Arčibald Rajs i upoznao nas je mnogo bolje nego što ćemo ikad sami sebe upoznati. To je stalo u samo nekoliko rečenica: "Vaš narod je gostoljubiv. To se oseća na svakom koraku. Gde god da dođete čekaće vas širokogrud doček. Prvi komad božićnog kolača čuvate za namernika, milosrdni ste i osetljivi na tuđu muku. Gledao sam kako vaši ratnici daju poslednje parče hleba zarobljenim vojnicima, upravo onim koju su im palili kuće, masakrirali žene i decu, ubijali roditelje... Bez trunke želje za osvetom, u njima nisu gledali neprijatelje već samo zarobljene nesrećnike, a to se, zaista, retko gde može sresti." zapisao je Rajs u svom testamentu. U svom testamentu Rajs se osvrnuo i na naše, najblaže rečeno, slabosti i loše navike. Kada je rat prošao i kada su u prvi plan izašli političari i profiteri raznih vrsta, Arčibald je zapisao:" Političari su vam iskvarili zemlju. Oni su kod vas svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Funkcioneri su bez morala, bez časti, lični interes je u prvom planu. Junaci su zaboravljeni, omladina zapostavljena, radnih navika skoro i da nemate. Govorim vam ovo kao prijatelj naroda i plašim se, da ako nešto ne promenite, sve ovo može skupo da vas košta. Čujte, Srbi, čuvajte se sebe!". Ovo je bilo pre manje od sto godina... Ali, i dalje je jako, jako aktuelno...
