SVETI TRIFUN ILI SVETI VALENTIN?
Danas je 14. februar 2011. godine. Dan Svetog Trifuna za pravoslavce, Sveti Valentin za katolike. Tako bi trebalo da bude, a u stvari nije...
Svedoci smo da se i kod nas ovaj dan sve češće dočekuje, pa i označava kao Dan zaljubljenih. U redu, poštujem svačije pravo na slobodu verispovesti, ali zar mi kao pravoslavci ne bi trebalo da obeležavamo danas Svetog Trifuna? On je zaštitnik bračne ljubavi i vernosti, kao i vinograda. Dakle, i on je zaštitnik zaljubljenih. Pa što se onda, uporno, i kod nas pominje Sveti Valentin u tom kontekstu? Govorimo o svojoj tradiciji, a nimalo je ne čuvamo. Prihvatamo sve što dolazi sa trulog zapada, i to zdravo za gotovo, gde je, uzgred budi rečeno, ovaj dan i praznik do zla boga iskomercijalizovan. Vrlo često se zapitam, kolika je cena ulaska u tu prokletu Evropsku Uniju? Čega bi sve trebalo da se odreknemo, i šta bi sve trebalo da prihvatimo? Odgovor se, negde, naslućuje. Odreći se svega, tradicije, duše, prihvati nova pravila, nove zakone i budi integrisan u tu veštačku i bezdušnu tvorevinu...
A da ironija bude veća, potrudili su se i neki naši najpoznatiji lanci supermarketa. Daju popuste specijalno za ovu priliku, za Dan zaljubljenih. Nigde nisam video popust za, recimo, vinogradarske makaze. Možda će nekome biti smešno, ali je zaista tako. Zato, poštujmo druge, ali poštujmo i sebe. Cenimo tuđe praznike, običaje, verovanja, ali ne dajmo i ne zaboravljajmo svoje, jer bez svoje tradicije i istorije, kao da nas nema i kao da nas nikada nije ni bilo.
Ako ste srećno zaljubljeni neka vam svaki dan bude dan zaljubljenih, ne čekajte određeni datum za to. Vinogradarima želim što bolji rod i što više vina, a svima koji danas slave, bilo Svetog Trifuna, bilo Svetog Valentina, neka je sa srećom.
